Поврће заузима посебно место у нутриционистичкој литератури која се бави физичком активношћу — не зато што садржи нека изузетна или ретка једињења, него зато што обједињује неколико различитих нутритивних функција у оквиру намирница ниске енергетске густине. Разумевање ове улоге захтева кратак преглед основних микро и макронутријената присутних у поврћу, и начина на које физиолошки процеси повезани са физичком активношћу зависе од разноврсног уноса хранљивих материја.
Важно је унапред нагласити: овај чланак не тврди да је поврће „неопходно" за физичку активност, нити да одређено поврће „побољшава" спортске резултате. Циљ је да опише оно што нутриционистичка наука зна о физиолошким функцијама које поврће може да подржи у укупном прехрамбеном контексту.
Минерали у поврћу и физиолошка активност
Поврће је значајан извор неколико минерала чија је улога у физиолошким процесима добро документована:
- Калијум — присутан у кромпиру, спанаћу, авокаду и парадајзу — учествује у регулацији ћелијске осмотске равнотеже и у преносу нервних импулса ка мишићним влакнима. Однос натријума и калијума у исхрани предмет је бројних епидемиолошких студија.
- Магнезијум — присутан у листастом зеленом поврћу попут шпината — учествује у преко 300 ензимских реакција, укључујући синтезу АТП-а, основног молекула ћелијске енергије.
- Гвожђе — иако у мањој мери биорасположиво него из животињских извора — присутно је у поврћу попут спанаћа, сочива и броколија. Учествује у транспорту кисеоника преко хемоглобина у еритроцитима.
- Калцијум — поред млечних производа, присутан и у листастом поврћу — есенцијалан за контракцију мишића и структуру костију.
Витамини у поврћу — функционални контекст
Поврће је богато неколико витаминских категорија са добро документованим физиолошким улогама:
- Витамин К — у листастом поврћу попут кеља и шпината — учествује у синтези протеина коагулације и у метаболизму костију.
- Фолна киселина (витамин Б9) — у броколију, спанаћу и аспарагусу — есенцијална за синтезу ДНК и дељење ћелија, посебно релевантна током периода повећане физиолошке активности.
- Витамин Ц — у паприкама, броколију, карфиолу — учествује у синтези колагена, конективног ткива и апсорпцији негем-гвожђа из биљних извора.
- Витамин А (као бета-каротен) — у шаргарепи, тикви, сладком кромпиру — прекурсор ретинола, важног за видну функцију и имунолошке процесе.